Mislim da me hvata jedan od onih dana kada je sve crno. Što god i kad god napišem, treba da znate da i dalje mislim da je EVS super stvar, veoma korisna. I morate da imate na umu da svi imamo takve dane i više-manje su isti, gdje god da se nalazimo. Ja u Lajpzigu ili vi u vašem okruženju. Možda je meni malo teže jer u tim trenucima ne mogu pozvat društvo, izaći na kafu i opustiti se.
Zna biti jako smorno konstantno pričati na engleskom jeziku. Svaku noć osjetim kako mi je mozak umoran od nastojanja da budem fokusiran na svoj loš njemački i njihov loš engleski jezik. Ali dobra stvar je što više nikada neću sumnjati u svoje znanje engleskog jezika i to mi više nikad neće biti prepreka u životu, kao što je do sada bila. Jer iako ga nikad nisam učio, ne koristim ruke i noge da objasnim nešto. Možda nekad malo ruke i pomognu, ali više se snađem.
Napredovao sam s njemačkim jezikom. Usuđujem se komunicirat s ljudima... pomalo doduše. Ali ponosam sam na sebe jer sam ovdje tek 5 dana.
No, ovih "crnih dana" će biti još, siguran sam u to. I kad pročitate sve što napišem, morate imati neke stvari na umu:
- nismo svi isti, možda ste vi mentalno jači nego ja ili obrnuto
- ono što meni smeta, vama može biti sasvim OK
- svako na svoj način podnosi određene situacije i
- ono najbitnije svako ima svoju životnu priču koja je nekom lakša nekom teža.
Sve ovo sam naveo čisto kad pročitate nešto negativno od mene, trebate uzet u obzir da vama ne mora nužno biti. Ipak ovdje djelim svoja iskustva, ali i svoje trenutne emocije. Jer lokalni jezik na blogu koristim. Vjerujem da ćete razumjeti.
Sve u svemu, EVS je super stvar. Više-manje svi imamo iste mogućnosti, dok smo mi itekako različiti. Isto tako, nismo ni svjesni koliko smo jaki i koliko možemo podnjeti. Zato nikad nemojte sumnjati u sebe. Jer mi smo LJUDI- stvoreni da podnesemo skoro sve.
Dado
Nema komentara:
Objavi komentar