Ne, nisam popio sedam jegera... iako je i meni to odmah palo na pamet. Nego, ja sam uvijek bio osoba kojoj su vise ležali kompjuteri, administracija a skoro nikako popravci i stvari koje uključuju alat.
Potičem iz porodice majstora. Djed mi je bio poznati kovač u Brčkom, tata je majstor koji zna napravit sve što zamisli, a i brat je u toj branši odličan. Dakle, više- manje vam je jasno šta je pisac htio reći.
Sjećam se toliko puta mi je tata rekao da moram učiti kako se stvari popravljaju, montiraju bla bla. "Ne daj Bože da moraš sam živjeti, ko zna šta bi s tebe bilo, jednostavne stvari bi ti postale problem"- otprilike je tako išla rečenica. No, ja sam uvijek dobro pamtio brojeve, ništa lakše. Okreni broj, zovi majstora i gotovo. Moraju i oni raditi i zaraditi novac.
Uglavnom, prije par dana sam dobio komodu ( oni to zovu komodom). dva šarafcigera, čekić i upustvo za sklapanje... OMG.
Prvi dan, otvorio kutije... OMG... odmorio 15 minuta, pogledao uputsvo... OMG... vratio se na laptop. Bilo je kasno, vrijeme za spavanje. :)
Drugi dan... fuck... glupa stranica od komode, moram to sastavit. OMG... gledam upustvo i pitam se sta im znače one oznake... OMG. Ne djeluje teško, ali najveći problem mi strava mogućnost da pokvarim nešto. To mi se uvijek dešavalo kad sam radio s tatom... kompjuteri su zakon, kancelarije, omladinski sektor- totalno moj fah...
No dobro, stvarno na kraju odlučim da je dosta zajebancije. Na kraju krajeva s puno gorim stvarima sam uspjevao izaći na kraj, od glupe komode.
Naravno, OMG :)
Rezultat: A da me vidi babo :)
Potičem iz porodice majstora. Djed mi je bio poznati kovač u Brčkom, tata je majstor koji zna napravit sve što zamisli, a i brat je u toj branši odličan. Dakle, više- manje vam je jasno šta je pisac htio reći.
Sjećam se toliko puta mi je tata rekao da moram učiti kako se stvari popravljaju, montiraju bla bla. "Ne daj Bože da moraš sam živjeti, ko zna šta bi s tebe bilo, jednostavne stvari bi ti postale problem"- otprilike je tako išla rečenica. No, ja sam uvijek dobro pamtio brojeve, ništa lakše. Okreni broj, zovi majstora i gotovo. Moraju i oni raditi i zaraditi novac.
Uglavnom, prije par dana sam dobio komodu ( oni to zovu komodom). dva šarafcigera, čekić i upustvo za sklapanje... OMG.
Prvi dan, otvorio kutije... OMG... odmorio 15 minuta, pogledao uputsvo... OMG... vratio se na laptop. Bilo je kasno, vrijeme za spavanje. :)
Drugi dan... fuck... glupa stranica od komode, moram to sastavit. OMG... gledam upustvo i pitam se sta im znače one oznake... OMG. Ne djeluje teško, ali najveći problem mi strava mogućnost da pokvarim nešto. To mi se uvijek dešavalo kad sam radio s tatom... kompjuteri su zakon, kancelarije, omladinski sektor- totalno moj fah...
No dobro, stvarno na kraju odlučim da je dosta zajebancije. Na kraju krajeva s puno gorim stvarima sam uspjevao izaći na kraj, od glupe komode.
Naravno, OMG :)
Rezultat: A da me vidi babo :)
Poenta ovog posta je da nikad ne sumnjate u sebe. To je i bit EVS-a, da vam otvori oči i da shvatite koliko možete sami napraviti. Samo ako se nalazite u pravom okruženju i ako imate volje. A što se tiče komode, funkcionira. Vjerujte možemo izaći na kraj sa svime što je čovjek napravio... ili barem što je dostupno na BiH tržištu :)
Dado
Dado
Nema komentara:
Objavi komentar